УСПЕШНО РЕАЛИЗОВАН САСТАНАК ПРОЈЕКТНОГ ТИМА У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА ESSENTIAL

У оквиру ESSENTIAL пројекта успешно је организован први међународни састанак који је одржан у Библиотеци града Београда, 3. и 4. новембра 2021. године.

На састанку је присуствовало укупно осам особа – два представника партнера из Летоније, по један представник партнера из Турске и Словеније и четири представника коодинатора пројекта из Србије:

  • БГБ (Србија): Јасмина Нинков, Марјан Маринковић, Милијана Јокић, Станка Јовичић
  • ХУ (Турска): Серап Курбаноглу
  • НЛЛ (Летонија): Гуна Улмане, Јута Жвира-Кундрāта
  • УПИ (Словенија): Тина Балох


Састанак је трајао два дана, и био је изузетно садржајан, обухвативши низ тема суштински важних за пројекат: управљање пројектом, финансије, извештавање, мониторинг, реализација активности, промоција пројекта, временски рокови, наредни кораци…

Наредни, други по реду међународни састанак биће одржан у Анкари, током марта 2022.

УПИТНИК ПОКАЗАО – ПОСТОЈИ СНАЖНА ПОТРЕБА ЗА НОВИНСКОМ ПИСМЕНОШЋУ

У оквиру пројекта ESSENTIAL спроведен је обимни онлајн упитник у вези са новинском писменошћу који је обухватио 436 испитаника из Србије, Турске, Словеније и Летоније.

Тематски посматрано, упитник се састојао из следећих целина: 1) Општи подаци; 2) Проналажење и праћење вести; 3) Поверење и верификација; 4) Однос према вестима; 5) Мишљење о информативним медијима.

У тексту који следи наводимо главне резултате анализе добијених одговора.


  • Вести играју важну улогу у савременом друштву – чак 94% испитаника прати вести. Од тога чак 85% њих то ради на дневном нивоу (једном или неколико пута дневно). Око две трећине свих испитаника сматра да су вести неопходне у демократском друштву. Такође, већина испитаника сматра да је праћење вести грађанска дужност. Око две трећине свих испитаника се снажно или у неку руку слаже са тврдњом да информативни медији имају моћ да обликују јавно мњење. Све ово потврђује значај и неопходност вести у животу савременог човека, као и снажан утицај које оне врше. Ипак, преобиље информација негативно утиче на грађане – значајан проценат испитаника у свим земљама сматра да је огромна свакодневна количина вести оптерећујућа.

  • Онлајн канали/извори убедљиво доминирају међу информативним изворима. Некада доминантна телевизија сада је на 3. месту док су штампане новине, које су пре експанзије интернета играле изузетно значајну улогу у информисању грађана, сада међу најмање коришћеним главним изворима информисања.

  • Када је у питању врста вести, највећи број испитаника прати политику – чак 73%, уметност и културу прати 64%, а здравље и медицину 62% испитаника.

  • Већина испитаника изражава неповерење у тачност вести, као и у објективност информативних медија (под информативним медијима подразумевају се штампани медији, информативни/медијски сајтови и апликације, канали и профили новина и новинара на друштвеним мрежама, информативне ТВ и радио-емисије и програми). Један од најважнијих разлога који испитанике одбија да прате вести јесте управо неповерење у њихову тачност. Резултати показују да већина испитаника сумња у тачност вести без обзира на то из које врсте извора долазе. Велики проценат испитаника у Турској (81%) и Србији (67%) не верује да су информативни медији непристрасни/објективни, док је мањи проценат оних који тако мисле у Словенији (38%) и Летонији (23%). Ипак, и поред тога највећи проценат испитаника нема навику да критички приступа вестима. Верификовање вести увек врши тек мали проценат испитаника, од 6% у Србији до 3% у Турској. (Додуше, мали је проценат и оних који никада не верификују вести.). Највећи број испитаника проверавање вести врши понекад. Просечно сваки трећи испитаник вести верфикује често. Такође,око половине испитаника проверава тачност вести које подели са другима док друга половина то не чини. Тек 23% свих испитаника прочитају целу вест, од почетка до краја, пре него што је поделе са другима. Пре него што је подели путем друштвених медија тачност вести провери тек сваки пети испитаник.

  • Лажне вести су негативна појава са снажним утицајем. Код великог број испитаника у Турској и значајаног броја испитаника у Словенији и Србији због лажних вести је пољуљано поверење у кредибилитет вести уопште. Огромна већина испитаника у свим земљама сматра да је ширење лажних вести забрињавајуће.

  • Око половине испитаника у свим земљама се у потпуности или донекле слаже са тврдњом да може да утврди да ли је вест лажна или не. У просеку 30-40% испитаника не користи платформе за утврђивање тачности вести.

  • Највећи број испитаника (76%) вести које им делују сумњиво проверава тако што исте вести провери на другим платформама. Убедљиво најмањи број испитаника, њих 11% за проверу сумњиве вести користи платформе за проверу чињеница (fact checking platform).

  • Посматрано према земљама, између 60% и 70% испитаника се слаже да је познавање извора важно за веровање у истинитост вести. Ово нам посредно говори и да значајан број испитаника има поверење у одређене изворе вести.

  • Већи је проценат испитаника који за дељење вести користе апликације за шифровану комуникацију (Viber, WhatsApp..), него друштвене мреже. Преко друштвених мрежа вести дели 25-30% испитаника из свих земаља, док у Летонији, Србији и Словенији око трећине испитаника поставља или дели занимљиве вести у оквиру апликација за шифровану комуникацију, а у Турској то чини чак половина испитаника.

  • Убедљиво највећи број свих испитаника (у просеку 95%) као једну од редовних недељних активности у вези са вестима наводи да прича о вестима са својим пријатељима, породицом и колегама. Следи дељење вести преко апликација за шифровану комуникацију, што чини половина свих испитаника, као и оцењивање, лајковање или стављање вести у омиљене (42%). Најмање је оних који се баве писањем блога (3%) и коментарисањем вести на новинским сајтовима (9%).

  • Знање испитаника о различитим терминима, тј. концептима у вези са вестима варира. Тако су нпр. готово сви испитаници чули за лажне вести (99%), 87% зна шта је то провера чињеница, док мање од половине испитаника зна шта је црна пропаганда (47%), а тек сваки трећи шта је сива пропаганда.

  • Постоји снажна потреба за едукацијом грађана у области информационе, медијске и новинске писмености, нарочито у области новинске писмености. Тек сваки трећи грађанин прошао је неку обуку из информационе писмености, сваки четврти из медијске писмености а сваки девети из новинске писмености. Релативно мали број испитаника је током протеклих годину дана почео да учи о методама и алатима за верификовање вести, њих 29% у просеку. Слична је ситуација и са коришћењем платформи за проверу чињеница, у просеку је 24% испитаника ово чинило. Укупно посматрано, чак 81% испитаника жели неку врсту тренинга из области новинске писмености. Највише су заинтересовани за обуку из верификовања вести (40%), развоја критичког мишљења (38%) и за обуку верификовања фотографија (37%).

ИЗРАЂЕНА СТУДИЈА ПОСВЕЋЕНА НОВИНСКОЈ ПИСМЕНОСТИ

Успешно је извршена израда првог интелектуалног производа у оквиру пројекта ESSENTIAL.

Партнери су заједничким радом израдили студију под насловом Новинска писменост и критичко мишљење у ери пост-истине (News literacy and critical thinking skills in the post-truth era).

Студију чине два главна поглавља.
Прво је посвећено сублимирању теоријских текстова и промишљања о вестима и омогућава читаоцу да се вести, дезинформацијама, алгоритмима, изворима вести, начинима пласирања и дељења вести, разумевања вести, каналима за дезинформисање и сл. У завршном делу првог поглавља читалац се детаљно упознаје са појмом тзв. новинске писмености која у ствари представља критичко разумевање вести.

У другом поглављу најпре су дати краћи прегледи стања медијске и новинске писмености у земљама из којих долазе партнери (Летонија, Словенија, Србија и Турска). Потом је приказана анализа обимног упитника у вези са новинском писменошћу спроведеног у овим земљама. Резултати анализе показују у којој мери је ова врста писмености развијена и које су потребе грађана у вези са едукацијом у овој области.

ПОЧЕЛА РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА ПОСВЕЋЕНОГ НОВИНСКОЈ ПИСМЕНОСТИ

Општи циљ пројекта Enhancing Key Civic Competences for the Post-truth Era: News Literacy and Critical Thinking (ESSENTIAL) јесте развој друштва самосвесних грађана који критички размишљају и имају способност да исправно перципирају медијске садржаје, што је предуслов да квалитетно учествују у демократским процесима у својој заједници и на глобалном нивоу.

У оквиру пројекта биће креирана два јавно доступна онлајн едукативна курса из области новинске писмености, један који ће помоћи грађанима да развију критичко мишљење и постану способни да исправно разумевају медијске вести,и други намењен стручњацима који желе да се озбиљније баве едукацијом грађана у овој области. Поред тога, током пројекта ће запослени из партнерских институција проћи обуку, стећи потребна знања и почети да едукују грађане у овој области.

Пројектом се развија свест о значају критичког мишљења и разумевања медијских садржаја, како за грађанина као појединца, тако и за развој демократског друштва уопште.

Партнери на пројекту су Библиотека града Београда, Србија (координатор), Национална библиотека Летоније, Летонија, Универзитет Hacettepe, Турска и Народни универзитет Жалец, Словенија. Придружени партнер је платформа за препознавање лажних вести Teyit.org.

Пројекат траје од октобра 2020. до краја октобра 2022. Пројекат се реализује у оквиру ЕУ програма Еразмус+, Кључна активност 2: Стратешка партнерства у образовању одраслих.

Партнери на пројекту

Oвај пројекат је подржан од стране Европске Комисије. Овај веб-сајт изражава искључиво ставове аутора и Комисија није одговорна за садржај који се на њему налази.