За полазнике За тренере За полазнике За тренере

Модул 9: Промене медијског окружења

Опис модула

Главни циљ овог модула је да да преглед дигиталне револуције и нових медијских алата и ефеката овог новог екосистема на људе. Секундарни циљ је да усмери тренере који желе да користе садржај овог модула за обуку полазника. Могућност да се разуме дигитална трансформација са којом се друштва суочавају такође помаже да се процене нове улоге људи у променљивом медијском окружењу.

Поред ових циљева, модул покрива значај и кратку историју дигиталне револуције, дефиницију и карактеристике нових медија и ефекте дигиталне трансформације на људе и друштва.

Полазници који успешно заврше овај модул моћи ће да:

разумеју дигиталну револуцију
наведу примере нових медијских платформи
разумеју карактеристике нових медија
разумеју ефекте дигиталне трансформације

Поред тога, тренери који успешно заврше овај модул, моћи ће са већим разумевањем да подучавају дефиницију и ефекте дигиталне револуције и промене новог медијског окружења.

Структура модула

Овај модул се састоји из следећих целина:

Циљ, опис садржаја и исходи учења
Структура модула
Смернице за полазнике
Смернице за тренере (како се припремити, методе које треба користити и савети за тренере)
Садржај (материјал за учење и вежбање)
Квиз
Референце (цитирани извори, препоручени извори и видео-записи)

Главни циљеви модула, опис садржаја и исходи учења објашњени су у делу Опис модула. Садржај обухвата све материјале за учење и вежбе везане за садржај. Квиз укључује питања на која се одговара са тачно или нетачно или питања са вишеструким избором како би полазници тестирали свој напредак. Одељак Референце обухвата списак извора цитираних у садржају модула и листу додатних извора и видео-записа који се препоручују за читање и гледање како би се проширило знање о овој теми. Смернице за полазнике укључују упутства и сугестије за полазнике. Смернице за тренере воде тренере кроз различите фазе обуке и дају савете који би могли да буду корисни током предавања предмета.

Смернице за полазнике

Од полазника се очекује да прочитају текст, погледају препоручене видео-записе и ураде вежбања. Они могу да консултују предложене ресурсе за додатне информације. Након проучавања садржаја, полазницима се препоручује да ураде квиз како би проценили свој напредак. Уколико је потребно, могу поново проучити материјал за учење.

Смернице за тренере

Смернице за тренере укључују сугестије и савете о томе како да користе садржај овог модула за обуку полазника.

Припрема

Припремите презентацију (Пауерпоинт/Прези/Канва) која је обогаћена визуелним сликaма и чињеничним подацима. Како бисте јасније илустровали садржај модула, када представљате релевантне примере нових медија, прилагодите их узрасној групи или интересној групи.

Почетак

Како бисте увели полазнике у тему, на почетку можете користити кратак квиз (3 до 5 питања) направљен у Кахуту или им поставити питања путем Ментиметар апликације. Поменути квиз и питалице се могу користити као мотивационо средство и средство за проверу постојећег знања полазника о овој теми.

Методологија

Током обуке могу се комбиновати различите наставне методе:

Предавања
Дискусије
Рад у групама
Самопроцењивање

Савети за тренере

Загревање

Ефикасан начин укључивања полазника и утврђивања заједничких очекивања о томе шта ће научити јесте постављање неколико прелиминарних питања о овој теми. На пример, можете питати полазнике да ли осећају било какве нагле промене у окружењу где се информишу или конзумирају медије и ако их има, замолите их да опишу како те промене утичу на њих.

Представљање циља лекције

Циљ лекције треба да буде јасан (да се развије разумевање дигиталне револуције, нових медијских платформи и њихових карактеристика, ефеката дигиталне трансформације). Након питања за загревање, лакше ћете разјаснити циљеве.

Представљање садржаја лекције

Приликом представљања садржаја, водите рачуна о интеракцији са полазницима и подстакните их на активно учешће.

Пре него што дате преглед дигиталне револуције, замолите учеснике да представе своје виђење.
Пре него што дате преглед новог медијског окружења и његових карактеристика, замолите учеснике да изнесу своја запажања.
Док представљате ефекте промена медијског окружења, охрабрите учеснике да размишљају и дискутују о својим искуствима.

Закључак

Направите кратак резиме лекције и поставите неколико питања која ће помоћи да истакнете најважније поруке које желите да пренесете.

Питајте полазнике да ли свест о новом медијском окружењу повећава њихову свест о питањима која се односе на вести.

Након дискусија, уверите се да полазници разумеју да промене медијског окружења утичу на различите аспекте људских живота и да оне доводе до коренитих промена у друштву.

Садржај: Промене медијског окружења

Увод: Дигитална револуција

Свет пролази кроз драстичну трансформацију која мења начин на који живимо, радимо и размишљамо (Bello, Blowers, Schneegans & Straza, 2021, стр. 3) што је резултат медијске и технолошке револуције која се одиграла у протеклих 50 година.

До данас, трансформације које доминирају грађанском историјом се генерално класификују на следећи начин (Inigo, Siavash & Mika, 2017; Schwab, 2016):

Прва индустријска револуција (1800-те): производња паре, воде и машинска производња.
Друга индустријска револуција (1900-те): подела рада, електрична енергија и масовна производња.
Трећа индустријска револуција (1970-е): електроника, информационе и комуникационе технологије и аутоматизована производња.

“Четврта индустријска револуција најављује низ друштвених, политичких, културних и економских преокрета који ће се одвијати у 21. веку. Надовезујући се на широко распрострањену доступност дигиталних технологија које су биле резултат Треће индустријске, или дигиталне револуције, Четврта индустријска револуција ће у великој мери бити вођена спајањем дигиталних, биолошких и физичких иновација. ...Још важније, ова револуција ће бити вођена изборима које људи доносе данас. Свет за 50 до 100 година од сада ће свој карактер умногоме дуговати томе како размишљамо о овим моћним новим технологијама, улажемо у њих и примењујемо их.” (Schwab, 2021)

У данашње време, са ширењем дигиталних технологија и новим револуционарним технологијама као што су биотехнологија, нанотехнологија, вештачка интелигенција, роботика, интернет ствари (енг. Internet of Things), тродимензионално (3Д) штампање и квантно рачунарство, ова технолошка и друштвена трансформација је повезана са “Четвртом индустријском револуцијом ” (или Индустријом 4.0). Ове технологије се могу описати као реметилачке иновације, будући да нарушавају сваку индустрију у глобалној економији, доводећи до трансформације читавих система производње, пословања и управљања (Knell, 2021, стр. 10-11). У овом новом окружењу, вештачка интелигенција, роботика, нанотехнологија, 3Д штампа, геномика, биотехнологија и когнитивне науке све више преклапају, побољшавајући и јачајући једни друге (Bello, Blowers, Schneegans & Straza, 2021, стр. 3). Ове технологије такође брзо мењају начин на који људи стварају, размењују и дистрибуирају вредности. Слично претходним револуцијама, очекује се да ће Четврта индустријска револуција у великој мери трансформисати институције, индустрије и појединце, а подразумева и системску промену у многим секторима и аспектима људског живота. (Schwab, 2021).

"Industry 4.0" Аутор: Christoph Roser, AllAboutLean.com доступно под лиценцом CC BY-SA 4.0

Шта је “ново” у “новим медијима”?

Маршал Маклуан је 1964. године медије описао као “поруку” (McLuhan, стр. 203) а дефиниција у данашњим речницима је “главни начини на који велики број људи проналази информације и забаву, тј. телевизија, радио, новине и интернет” (“Media”, n.d.). У предписменим, древним или претехнолошким културама, људи су користили исклесани камен, пећинске слике, скулптуре и друго као медиј да изразе себе или забележе било коју поруку (Jabusch, 1992). Средином 15. века Гутенберг је изумео штампарску технологију и то је отворило пут да књиге постану најважнији и најопсежнији медиј за ширење било које поруке, идеје или информације. Након тога је уследило увођење метода дигиталне штампе 1980-их (Lister, Dovey, Giddings, Grant & Kelly, 2009, стр. 17) и интернета и паметних телефона 2000-их.

“И како се појављују нове комуникационе технологије, терен овог бојног поља се мења. Од штампарије Јоханеса Гутенберга до телеграфа, и од радија до телевизије, нове технологије су шириле информације брже и даље — на нове и драматичне начине.” (Hornik, Anzalone & Spikes, 2018, стр. 23)

Када су рачунари постали широко распрострањени, углавном су се користили за израду пословних или службених докумената. Затим су рачунари почели да имају мултимедијалне функције као што су аудио и видео. Могућност складиштења и/или прегледа аудио и видео фајлова на рачунару су опремили рачунаре садржајима за забаву. Ширење интернета појачало је утицај овог новог медија. Уместо ЦД-а, ДВД-а и кабловске телевизије, Интернет је постао извор музике за стерео системе и видео извор за телевизоре прво преко рачунара, а затим паметних телефона. Данас се паметни телефони и мобилне апликације широко користе за слушање музике, гледање филмова или дигиталних видео садржаја, фотографисање, успостављање аудио или видео састанака са људима, претраживање интернета и друго (“Digital convergence”, n.d.). Приближавање забаве и технологије заувек је променило повезане индустрије (као што су ТВ емитовање, издавање новина итд.) (Kipp, 2004, b. vi).

"Mobile Information Technology I Use Every Day" Аутор Steve Wilhelm доступно под лиценцом CC BY-NC-SA 2.0

Концепт “нови медији” се не односи нужно на одређени начин комуникације. Његова дефиниција се стално мења због брзог развоја технологије. На пример, неке врсте медија као што су “новине” могу бити и примери нових и старих медија, јер могу имати и штампану и онлајн верзију. С друге стране, подкаст или паметни телефон могу се у потпуности сматрати новим медијима, јер немају тачан “традиционални” пандан. Дакле, данас би дефиниција нових медија могла да гласи овако “било који медиј од веб локације, имејла или блога до мобилних телефона, апликација за стримовање или било којег облика комуникације у вези са интернетом који се испоручује дигитално” (Cote, 2020). Оно што је ново у вези са новим медијима потиче од неких карактеристичних начина на које они трансформишу традиционалне (старије) медије и начина на који се традиционални медији мењају да би се суочили са изазовима нових медија (Bolter & Grusin, 2000, стр. 15).

До краја прве деценије миленијума, миграција садржаја и интелектуалне својине кроз медијске форме је била јасно видљива. На пример, концепт телевизије доведен је у питање платформама за дигитални стриминг; границе између описа послова су нејасне (као на пример у порасту броја “грађанских новинара”), циљ се померио са “публике” на “кориснике” и са “потрошача” на “произвођаче”. Међутим, треба напоменути да су такве промене облика, производње, дистрибуције и потрошње медија сложеније него што сугерише подразумевана подела на “старе” и “нове” (Lister, Dovey, Giddings, Grant & Kelly, 2009, стр. 9-10). Боље је посматрати “нове медије као комбинацију следећег ” (Lister, Dovey, Giddings, Grant & Kelly, 2009, стр. 12-13):

Нова текстуална искуства: Нови типови текстуалних форми, забава, задовољство и нови обрасци потрошње медија (као што су компјутерске игре, симулације, 3Д филмови).
Нови начини представљања света: Медији који нуди нове могућности представљања и искуства на начине који нису увек јасно дефинисани (нпр. имерзивна виртуелна окружења, интерактивна мултимедија заснована на екрану).
Нови односи између субјеката (корисника и потрошача) и медијских технологија: Промене у коришћењу визуелних и комуникационих медија у свакодневном животу и значењима која се приписују медијским технологијама.
Нова искуства односа приказа, идентитета и заједнице: Промене у личном и друштвеном искуству времена, простора и места (и на локалним и на глобалним размерама) које имају импликације на начин на који доживљавамо себе и своје место у свету.
Изазови да се направи разлика између људског и вештачког, природе и технологије, људског тела и технолошких додатака, стварног и виртуелног.
Нови обрасци организације и производње: Опсежне еволуције и интеграције у медијској култури, индустрији, економији, приступу, власништву, контроли и регулацији.

Карактеристике нових медија

Термин “нови медији” се обично користи да означи технолошке, текстуалне, конвенционалне и културолошке промене у медијској продукцији, дистрибуцији и употреби. Концепти као што су дигитални, интерактивни, хипертекстуални, виртуелни, умрежени и симулирани долазе до изражаја када се разматрају карактеристике нових медија (Lister, Dovey, Giddings, Grant & Kelly, 2009, стр. 13). Ове карактеристике су део матрице квалитета која нове медије чини другачијима. Све ове карактеристике не морају бити присутне у свим примерима нових медија, већ могу бити заступљене у различитом степену у различитим комбинацијама. Оне такође нису у потпуности функције технологије, већ имају и културне, друштвене, економске аспекте. На пример, ако говоримо о концепту виртуелности, не мислимо само на системе за виртуелну реалност који се носе на глави, већ такође морамо да узмемо у обзир начине на које су искуства о себи и идентитету посредована у “виртуелном” простору (Lister, Dovey, Giddings, Grant & Kelly, 2009, стр. 44).

“Нове медије истовремено дефинишу све три карактеристике: то су медији који су и интегрисани и интерактивни, а такође користе дигитални код на прелазу из 20. у 21. век. ... Користећи ову дефиницију, лако је идентификовати медије као старе или нове. На пример, традиционална телевизија је интегрисана, јер садржи слике, звук и текст, али није интерактивна нити је заснована на дигиталном коду. Обичан стари телефон је интерактиван, али није интегрисан јер преноси само говор и звукове и не ради са дигиталним кодом.” (van Dijk, J., 2006, стр. 9)

Ван Дијк (2006, стр. 6-9), категоризује карактеристике нових медија на три главна концепта, а то су интеграција, интерактивност и дигитални код.

Интеграција се може дефинисати као узајамно приближавање телекомуникација, преноса података и масовних комуникација у једном медијуму који се може одвијати на једном од следећих нивоа:

Инфраструктура (нпр. различите везе за пренос и опрема за телефонске и компјутерске комуникације (пренос података) могу се комбиновати).
Пренос (нпр. интернет телефонија и интернет телефонија и веб ТВ који зависи од кабловске и сателитске телевизије).
Менаџмент (нпр. кабловска компанија која експлоатише телефонске линије и телефонска компанија која експлоатише кабловску телевизију).
Услуге (комбинација информационих и комуникационих услуга на интернету).
Врста података (комбинација звукова, података, текста и слика).

Док прва карактеристика омогућава потпуну интеграцију телекомуникација и преноса података, друга је релевантнија за интеграцију масовних комуникација у процесу конвергенције, а то је интерактивност. Како су дигитални медији интерактивнији од традиционалних медија, они омогућавају промену равнотеже моћи на корисника и на страну потражње. Интерактивност се може дефинисати у четири димензије, а то су: просторна (могућност успостављања двостране или мултилатералне комуникације), временска (степен синхроницитета), бихејвиорална (способност пошиљаоца и примаоца да у сваком тренутку замене улоге) и ментална (деловање и реаговање уз разумевање значења и контекста од стране свих укључених у интеракцију).

Трећа карактеристика, дефинисана као дигитални код, односи се на облик низова јединица и нула (који се називају бајтовима са сваком појединачном 1 или 0 као бит) за трансформацију или пренос сваког дела информације и комуникације приликом коришћења компјутерске технологије. Трансформација свих медијских садржаја (као дигитализоване форме слика, звукова, текстова и нумеричких података) у исти дигитални код помаже уједначености и стандардизацији ових садржаја. Ови дигитализовани обрасци се производе не само користећи исти основни код, већ и исте језике као што је HTML (hypertext markup language), графички код за странице Светске мреже (енг. World Wide Web - www). Овај код знатно олакшава производњу, снимање и дистрибуцију свих облика информација. Помоћу дигиталног кода, јединице информација и комуникације (као што су текстови, слике, звукови, аудио-визуелни програми) могу се трансформисати у хипервезе ставки које се могу трансформисати у хипервезе ставки које се могу предвидети и обрадити редоследом којим читалац, гледалац или слушалац жели.

"Media 3.0" Аутор: Cea, доступно под лиценцом CC BY 2.0

Нови медији се понекад називају и савремени медији и они имају поједине аспекте који их чине другачијим од својих претходника из перспективе корисника. То су обиље садржаја и канала, мобилност, интерактивност и мултимедијалност. Као што видимо из до сада наведених карактеристика, оно што чини нове медије нису технолошки аспекти сами по себи. Уместо тога, истиче се да ови медији корисницима пружају комбинацију квалитета и информација које се саопштавају и комуникације која је посредована. Другим речима, данашње медијско окружење омогућава ефикаснији процес комуникације (Schejter, Ben-Harush & Tirosh 2017, стр. 238).

Друштвени утицаји дигиталне трансформације

Данас се људско понашање, веровања и односи преуређују и међусобно усмеравају ка повезаности. Ова врста “повезаности” може се анализирати кроз следећа питања (Pesce 2013, стр. 430-437):

Хиперповезаност: Сваки појединац може се директно повезати са три четвртине човечанства.
Хипердистрибуција: Људска инстинктивна потреба за дељењем јача је него икада раније, али се проширила изван наших гласова да би обухватила заједнице. Ако оно што кажемо инспирише оне са којима одржавамо односе, наш глас се може чути широм света.
Хиперинтелигенција: Када се фокус за одређену област знања појави у хипердистрибуцији у потпуно хиперповезаном окружењу, то се може назвати хиперинтелигенција (Википедија је добар пример хиперинтелигенције).
Хипероснаживање: Група хиперповезаних појединаца који одлуче да хипердистрибуирају своје знање око дефинисане области могу довести до хиперинтелигенције. Хиперинтелигенција није статична, будући да укљученост у хиперинтелигенцију нужно значи коришћење информација које пружа та хиперинтелигенција где, када и према потреби.

"Digital Transformation" Аутор: Detlef La Grand доступно под лиценцом CC BY 2.0

Нарочито са недавним развојем информационих и комуникационих технологија, тврди се да се озбиљне конверзије дешавају у свакодневном животу, као и у структурама и односима на којима се заснива, попут осећаја индивидуалности, потрошње, динамике (међу) генерација и рода у породици и другим домаћинствима, везама између глобалног и локалног (Lister, Dovey, Giddings, Grant & Kelly, 2009, стр. 7). У различитим студијама се наглашава да технологија и дигитализација побољшавају све, од свакодневног живота до глобалних економија. Технологије које су уведене у наше животе са Првом индустријском револуцијом, као што су парна машина и електрификација, посадиле су семе данашњег технолошког напретка(Knell, 2021, стр. 10-11).

“Резултат свега овога је друштвена трансформација на глобалном нивоу. Утичући на подстицаје, правила и норме економског живота, трансформише се начин на који комуницирамо, учимо, забављамо се и односимо једни према другима и како себе разумемо као људска бића. Штавише, осећај да се нове технологије развијају и примењују све бржим темпом има утицај на људске идентитете, заједнице и политичке структуре.” (Schwab, 2021)

Дигитална револуција је заиста најважнији догађај у ширењу информација још од Гутенбергове штампарије и врло је могуће да представља много већи помак у људској комуникацији (Clarke, 2012, стр. 79). Као и све претходне револуције, данашње информационо и медијско окружење има позитивне и негативне утицаје на различите актере. Док су поједине нације постале богатије као резултат ове трансформације, уочени су и глобални изазови због немогућности да се ове бенефиције праведно расподеле. С друге стране, појавили су се и одређени ризици, као што су претње сајбер безбедности, мисинформације, потенцијална незапосленост или повећање социјалне и приходне неједнакости. Упркос свему, ако се могу предузети неопходне радње да се заједничке људске вредности ускладе са овим технолошким развојем, сматра се да би човечанство могло имати користи од Четврте индустријске револуције више него икада у историји (Schwab, 2021).

Вежбања

Да ли можете да се сетите неких примера платформи “нових медија” уређаја, алата итд. које користите у свом свакодневном животу?
Када узмете у обзир карактеристике нових медија (интеграцију, интерактивност и дигитални код), шта нове медије чини привлачним или корисним, или ако је ово случај, неопходним за вас?

Квиз

Референце

Bello, A., Blowers, T., Schneegans, S. & Straza, T. (2021). To be Smart, the Digital Revolution will Need to be Inclusive: Excerpt from the UNESCO Science Report. Retrieved from https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000375429.

Bolter, J. D. & Grusin, R. (2000). Remediation: Understanding New Media. Massachusetts: MIT Press.

Clarke, M. (2012). The digital revolution. In Campbell, R:, Pentz, E. & Borthwick, I. (Eds.), Academic and Professional Publishing (pp. 79-98). Oxford: Chandos Publishing.

Cote, J. (2020). What is New Media? Retrieved from https://www.snhu.edu/about-us/newsroom/liberal-arts/what-is-new-media.

Digital convergence. (n.d.). In PCMag Encyclopedia. Retrieved from https://www.pcmag.com/encyclopedia/term/digital-convergence.

Hornik, R., Anzalone, J. & Spikes, M. (2018). GetNewsSmart: A Guide to Understanding the Key Concepts of News Literacy. New York: The Center for News Literacy.

Inigo F, Siavash H, Mika S (2017). Current and future business models for 3D printing applications. In Ballardini M., Norrgard M., Partanen J. (Eds.), 3D Printing, Intellectual Property and Innovation: Insights from Law and Technology (pp. 33-62). Alphen aan den Rijn: Wolters Kluwer. Retrieved from https://www.researchgate.net/publication/321384439_Current_and_Future_Business_Models_for_3D_Printing_Applications.

Jabusch, D.M. (1992). Communication Media in Ancient Cultures. Retrieved from https://files.eric.ed.gov/fulltext/ED349593.pdf.

Kipp, S. (2004). Broadband Entertainment: Digital Audio, Video, and Gaming in Your Home. Colo: Broadband Entertainment.

Knell, M. (2021). The digital revolution and digitalized network society. Review of Evolutionary Political Economy, 2: 9–25. Retrieved from https://doi.org/10.1007/s43253-021-00037-4.

Lavopa, A. & Delera, M. (2021, Janurary). What is the Fourth Industrial Revolution? Retrieved from https://iap.unido.org/articles/what-fourth-industrial-revolution.

Lister, M., Dovey, J., Giddings, S., Grant, I. & Kelly, K. (2009). New Media: A Critical Introduction. London: Routledge.

McLuhan, M. (2003). The medium is the message. In Wardrip-Fruin, N. & Montfort, N. (Eds.), The New Media Reader. Massachusetts: MIT Press.

Media (n.d.). In Oxford Learner’s Dictionary. Retrieved from https://www.oxfordlearnersdictionaries.com/definition/english/media?q=media.

Pesce, M. (2013). The New Media Toolkit. In J. Hartley, J. Burgess & A. Bruns (Eds.). A Companion to New Media Dynamics (pp. 427-438). West Sussex: Blackwell.

Schejter, A. Ben-Harush, O. & Tirosh, N. (2017). The Effect of the Transformation in Digital Media on the Digital Divide. In M. Friedrichsen & Y. Kamalipour (Eds.), Digital Transformation in Journalism and News Media, Media Business and Innovation (pp. 235-246). Cham: Springer.

Schwab, K. (2016, January 14). The Fourth Industrial Revolution: What it Means, How to Respond. Retrieved from https://www.weforum.org/agenda/2016/01/the-fourth-industrial-revolution-what-it-means-and-how-to-respond/.

Schwab, K. (2021, March 23). The Fourth Industrial Revolution. Encyclopedia Britannica. Retrieved from https://www.britannica.com/topic/The-Fourth-Industrial-Revolution-2119734.

van Dijk, J. (2006). The Network Society: Social Aspects of New Media. London: Sage.

Препоручени извори

Garber, M. (2010, April 7). The Gutenberg Parenthesis: Thomas Pettitt on Parallels Between the Pre-print Era and Our Own Internet Age. Retrieved from https://www.niemanlab.org/2010/04/the-gutenberg-parenthesis-thomas-pettitt-on-parallels-between-the-pre-print-era-and-our-own-internet-age/.

Препоручени видео-записи

Nieman Journalism Lab. (2010). Thomas Pettitt on the Gutenberg Parenthesis. Retrieved from https://vimeo.com/10705406.