Опис модула

Главна улога овог модула је да дефинише новинску писменост, темеље на којима почива и садржај програма обуке новинске писмености.

Секундарни циљ је да усмери тренере који желе да користе садржај овог модула за обуку полазника.

Са овим циљевима обрађена је дефиниција новинске писмености, темељи концепта новинске писмености, њена повезаност са критичким мишљењем, као и концепти медијске и информационе писмености.

Полазници који успешно заврше овај модул моћи ће да:

• разумеју концепт новинске писмености;
• разумеју градивне елементе новинске писмености;
• разумеју везу између новинске писмености и критичког мишљења;
• разумеју везу између концепата новинске писмености, медијске писмености и информационе писмености;
• разумеју обим наставних планова и програма новинске писмености.

Поред тога, тренери који успешно заврше овај модул, моћи ће да разумеју смернице за обуку овог предмета.

Структура модула

Овај модул се састоји из следећих целина:

• Опис модула (циљеви, опис садржаја и исходи учења)
• Структурa модула
• Смернице за полазнике
• Смернице за тренере (како се припремити, методе које треба користити и савети за тренере)
• Садржај (материјал за учење и вежбање)
• Квиз
• Референце (цитирани извори, препоручени извори и видео-записи)

Главни циљеви модула, опис садржаја и исходи учења објашњени су у делу Опис модула. Садржај обухвата све материјале за учење и вежбања везана за садржај. Квиз укључује питања са вишеструким избором како би полазници тестирали свој напредак. Одељак Референце обухвата списак извора цитираних у садржају модула и листу додатних извора и видео-записа који се препоручују за читање и гледање како би се проширило знање о овој теми. Смернице за полазнике укључују упутства и сугестије за полазнике. Смернице за тренере воде тренере кроз различите фазе обуке и дају савете који би могли да буду корисни током предавања предмета.

Смернице за полазнике

Од полазника се очекује да прочитају текст, пажљиво проуче дате примере, погледају препоручене видео-записе и ураде вежбања. Они могу да консултују предложене ресурсе за додатне информације. Након проучавања садржаја, полазницима се препоручује да ураде квиз како би проценили свој напредак. Уколико је потребно, могу поново проучити материјал за учење.

Смернице за тренере

Смернице за тренере укључују сугестије и савете за тренере о томе како да користе садржај овог модула за обуку полазника на тему новинске писмености и сродних концепата.

Припрема

Припремите презентацију (Пауерпоинт/Прези/Канва) која је обогаћена јасним примерима.

Почетак

Како бисте увели полазнике у тему, на почетку можете користити кратак квиз (3 до 5 питања) направљен у Кахуту или им поставити питања путем Ментиметар апликације. Поменути тест и питалице се могу користити као мотивационо средство и средство за проверу постојећег знања полазника о овој теми.

Методологија

Током обуке могу се комбиновати различите наставне методе:

• Предавања
• Дискусије
• Рад у групама
• Самопроцењивање

Савети за тренере

Загревање

Ефикасан начин укључивања полазника и утврђивања заједничких очекивања о томе шта ће научити јесте постављање неколико прелиминарних питања о овој теми. На пример, можете питати полазнике како они дефинишу писменост са вестима.

Након дискусије, уверите се да полазници могу да разумеју концепт.

Представљање циља лекције

Циљ лекције треба да буде јасан (дефинисање концепта новинске писмености). Након питања за загревање, лакше ћете разјаснити циљеве.

Представљање садржаја лекције

Приликом представљања садржаја, водите рачуна о интеракцији са полазницима и подстакните их на активно учешће.

• Пре него што дате опширне информације о градивним елементима новинске писмености, замолите учеснике да изнесу своје мишљење.
• Пре него што објасните блиску везу између новинске писмености и критичког мишљења, замолите учеснике да то детаљније образложе.
• Када демонстрирате однос између новинске писмености, медијске писмености и информационе писмености, водите рачуна да јасно дефинишете сваки од ових концепата и демонстрирате хијерархијску структуру између њих.

Закључак

Направите кратак резиме лекције и поставите неколико питања која ће помоћи да истакнете најважније поруке које желите да пренесете.

• Замолите полазнике да направе нацрт курса на тему новинске писмености

Након дискусије, уверите се да полазници разумеју да је новинска писменост комплексан концепт који има различите аспекте (састоји се од различитих елемената) и уско је повезан са ширим концептима као што су медијска писменост и информациона писменост. Такође истакните чињеницу да се вештине новинске писмености могу развити кроз свеобухватну обуку.

Садржај: Новинска писменост

Увод

Способност и склоност да се критички размишља о вестима вреднује се више него икад (Lai Ku, Kong, Song, Deng, Kang & Hu, 2019, стр. 3), будући да је доба пост-истине обележено афективним информационим понашањем, растом двосмислених информација, поларизованим погледима, хеуристичким мишљењем и алгоритамском пристрасношћу (Vraga & Tully, 2021, стр. 150).

Вести данас производи више људи и дистрибуира их преко већег броја платформи и технологија него икада до сада. Ова нова слика готово неконтролисаног учешћа и приступачности допринела је ширењу “вести” које су много више од пуких производа професионалних новинарских новинских кућа. Расте забринутост не само због ширења мисинформација, већ и због способности људи да се боре против мисинформација и да лоцирају и разликују релевантне и висококвалитетне информације (Vraga, Tully, Maksl, Craft & Ashley, 2021, стр. 1).

Новинска писменост се данас посматра као средство за побољшање критичког конзумирања медија (Vraga & Tully, 2021, стр. 150). Када се узме у обзир потенцијал вести у информисању грађана, подстицању грађанског ангажмана и демократског учешћа, као и ограничења информативних медија и промене у процесима производње вести (посебно на страни произвођача), значај новинске писмености постаје очигледан (Ashley, Maksl & Craft, 2013, стр. 7).

Концепт новинске писмености

Пре него што дефинишемо новинску писменост, потребно је да разјаснимо шта означавају појмови вести и писменост. “Вести” су широк појам који значи различите ствари различитим људима и у различитим контекстима, међутим, може се дефинисати као свака тачна информација која олакшава доношење одлука, како о личним тако и о друштвеним питањима, омогућавајући људима да се ефикасније ангажују у друштву (Vraga, Tully, Maksl, Craft & Ashley, 2021, стр. 3). Друштвене мреже додатно проширују ову дефиницију како би укључила разне тврдње, приче и информације о јавним пословима. Штавише, у окружењу дигиталних вести, појединци се суочавају са гомилом садржаја који изгледа као вест, али би у ствари могао бити пропаганда, маркетинг или мисинформација, што компликује покушаје да се открије шта је вест, а шта није (Tully, Maksl, Ashley, Vraga & Craft, 2021, стр. 3).

Најједноставније значење речи “писменост” је способност читања и писања. Међутим, концепт писмености превазилази само способност читања; то је увек значило способност читања са смислом и разумевањем. То је основни чин сазнања. Данас се појам писмености користи као метафора која се односи на основни ниво знања и компетенција у датој области (Bawden, 2001, стр. 220, 223). На пример, новинска писменост подразумева познавање вести и поседовање основних вештина потребних за конзумирање и евалуацију вести и учешће у њиховој производњи (Malik, Cortesi & Gasser, 2013, стр. 6).

Новинска писменост се бави знањима и вештинама неопходним за формирање свеснијег и скептичнијег конзумента вести који разуме однос између новинара, продукције вести, грађана и демократије у променљивим медијским окружењима. Новинска писменост захтева разумевање и садржаја и контекста производње и потрошње вести, укључујући улогу платформи друштвених мрежа и корисника у екосистему вести, као и начине на које уверења потрошача утичу на њихов избор и тумачење вести (Vraga & Tully, 2021, стр. 151)

Новинска писменост, другим речима, укључује разумевање улоге коју вести играју у друштву; мотивацију за проналажење вести (осећај важности праћења вести и разумевање последица игнорисања вести); способност проналажења, идентификовања и препознавања вести (ово је важно када се узме у обзир померање граница дефиниције вести); способност критичке процене вести; и способност креирања вести (Malik, Cortesi & Gasser, 2013, стр. 8-9).

Новинска писменост се такође дефинише као познавање личних и друштвених процеса помоћу којих се вести производе, дистрибуирају и конзумирају, као и вештине које корисницима омогућавају извесну контролу над овим процесима (Vraga, Tully, Maksl, Craft & Ashley, 2021, стр. 5).

Врага, Тули, Максл, Крафт и Ешли (2021, стр. 5) предлажу пет саставних елемената, односно контекст, креирање, садржај, дистрибуцију и конзумирање, као темеље на којима почива новинска писменост.

Контекст

Контекст се дефинише као друштвено, правно и економско окружење у којем се вести производе. Познавање контекста укључује идентификацију доминантних пословних структура новинских организација, друштвених мрежа и технолошких фирми, како друге организације као што су агенције за односе с јавношћу и владе утичу на садржај, као и правне заштите и ограничења у којима раде произвођачи садржаја унутар и изван новинских организација. Вештине које се односе на контекст вести укључују колико добро појединци тумаче ограничења у којима се вести производе. Ово обухвата могућност процене услова коришћења друштвених мрежа, као и прописа и закона који ограничавају или подржавају слободу изражавања и медија (Vraga, Tully, Maksl, Craft & Ashley, 2021, стр. 6; Tully, Maksl, Ashley, Vraga & Craft, 2021, стр. 6-7).

Креирање

Креирање се дефинише као процес у коме се новинари и други појединци ангажују у осмишљавању, извештавању и на крају креирању вести и другог новинарског садржаја. Знање о креирању вести укључује знање о карактеристикама новинара, нормама које чине основу новинарства и рутинама у којима новинари учествују у процесу извештавања и креирања садржаја. Вештине стварања вести такође укључују способност да се препознају вредне вести и да се те информације користе за креирање порука, као што су твитови или постови који шире вести (Vraga, Tully, Maksl, Craft & Ashley, 2021, стр. 6; Tully, Maksl, Ashley, Vraga & Craft, 2021, стр.7-9).

Садржај

Садржај се дефинише као квалитативна карактеристика новинске приче која је разликује од других врста медијских садржаја. Познавање садржаја вести укључује препознавање вредности вести, разумевање доминантних начина на које се вести често представљају, као што су епизодни или тематски оквири, и препознавање кључних карактеристика вести, као што су коришћење извора и докази о верификацији. Такође укључује развијање вештина за идентификацију различитих врста садржаја вести, који се разликују од мишљења или реклама, и процену квалитета и кредибилитета вести (Vraga, Tully, Maksl, Craft & Ashley, 2021, стр. 6-7; Tully, Maksl, Ashley, Vraga & Craft, 2021, стр. 9-10).

Дистрибуција

Дистрибуција се дефинише као процес кроз који се вести распоређују и шире потенцијалној публици. Знање о дистрибуирању вести прво захтева препознавање кружења вести као процеса на који утичу различити фактори у друштвеном систему. Вештине које су повезане са циркулацијом вести укључују препознавање исхода персонализације претраге и друштвених фидова (social feeds) или прилагођавање поставки друштвених мрежа. Ове вештине показују да корисници разумеју циркулацију и да су у стању да остваре одређену контролу над својом изложеношћу (Vraga, Tully, Maksl, Craft & Ashley, 2021, стр. 7; Tully, Maksl, Ashley, Vraga & Craft, 2021, стр. 10-11).

Конзумирање

Конзумирање вести се дефинише као лични фактори који доприносе излагању вести, пажњи и евалуацији. Знање о конзумирању вести укључује разумевање да личне предрасуде и предиспозиције утичу на изложеност вестима, пажњу и процену. Вештине које се односе на конзумирање треба да се фокусирају на способност појединаца да процене сопствену изложеност вестима и избор, пажњу и процену, а затим да спроведу здраво конзумирање вести са различитим изворима који одговарају њиховим информационим потребама (Vraga, Tully, Maksl, Craft & Ashley, 2021, стр. 7; Tully, Maksl, Ashley, Vraga & Craft, 2021, стр. 11-13).

Заједно, ових пет елемната чине новинску писменост. Фокусирање и холистички приступ свим овим елементима пружа концептуалну јасноћу за развој свеобухватног наставног плана и програма новинске писмености који иде у корак са променама у секторима вести, информација и технологије (Vraga, Tully, Maksl, Craft & Ashley, 2021, стр. 7-8).

Критичко мишљење и новинска писменост

Критичко размишљање у ери пост-истине захтева да корисници вести развију и задрже скептичан начин усвајања знања и негују способност да разазнају на доказима засноване и непристрасне информације како би донели разумне процене (Lai Ku, Kong, Song, Deng, Kang & Hu, 2019, стр. 1).

У доба пост-истине, чињенице и објективни докази су мање моћни у обликовању јавног мњења од личних уверења, анегдота и популарних ставова (Cooke, 2017). Критичко мишљање је прва линија одбране када се информацијама не може увек веровати, јер оно наводи људе да држе уверења која су у складу са доступним доказима. Суштински важна карактеристика критичког мишљења је способност да се траже темељни докази како би се оправдало становиште (Lai Ku, Kong, Song, Deng, Kang & Hu, 2019, стр. 3).

Критичко мишљење игра виталну улогу у новинској писмености, која укључује способност размишљања о кредибилности и квалитету вести (Rosenbaum, Beentjes, & Konig, 2008). Хобс (2010) је навео вештине критичког мишљења које су кључне за новинску писменост. Постоји договорени основни скуп критичких вештина у домену вести: (1) разумевање становишта и сврхе вести, (2) процена снаге и квалитета доказа, (3) разликовање чињеница од мишљења, (4) идентификовање пристрасности и (5) дељење информисаних ставова у дигиталном медијском окружењу (Lai Ku, Kong, Song, Deng, Kang & Hu, 2019, стр. 4).

Дигиталне новинске платформе повећавају опасност прихватања информација на основу погодности, емоционалне привлачности, популарности или друге хеуристике, а не доказа или чињеница. Друштвене мреже подстичу хеуристичку обраду кроз повремено и спорадично конзумирање вести, без улагања много времана како би се садржај разумео и проценио. Овакво конзумирање засновано на хеуристици се често врши скенирањем наслова, кључних речи, слика или других истакнутих вести дајући општи утисак о садржају вести без дубљег разумевања вести и сагледавања различитих перспектива (Meijer & Kormelink, 2015). Хеуристичка обрада вести се такође подстиче путем персонализованих алгоритама друштвених мрежа. Употреба алгоритама је променила природу одабира вести са професионалне процене уредника или новинара, на интересовања и наклоности читалаца (Newman, Fletcher, Kalogeropoulos,Levy, & Nielsen, 2017). Ово ствара ризике јер алгоритми контролишу ток информација које јавност добија, а јавност је слабо информисана о томе како алгоритми бирају вести уместо њих (DeVito, 2017), док многи нису ни свесни да такви алгоритми уопште постоје (Rader & Gray, 2015).

Алгоритми друштвених мрежа доприносе настанку новинског окружења које отежава критичко мишљање, јер се информације филтрирају на основу постојећих уверења и наклоности корисника: појављује се ризик од стварања “ехо-комора” у којима корисници добијају само садржај са сличним гледиштима од људи који исто мисле. У недостатку супротстављених и различитих гледишта, мишљење појединца се стално одобрава, што га додатно подстиче да тражи информације које су компатибилне са његовим ставом. Критичко размишљање о вестима је у суштини елиминисање хеуристичке обраде, као и доношења закључка на основу претходних или популарних веровања (Lai Ku, Kong, Song, Deng, Kang & Hu, 2019, стр. 6).

Однос са другим врстама писмености

Новинска писменост је нова област у оквиру дисциплина медијске писмености, новинарског образовања и информационе писмености (Kajimoto & Fleming, 2019).

Упоредо са растом области новинске писмености, истраживачи из бројних дисциплина покушавају да постигну договор не само о дефиницији концепта, већ и о његовим компонентама и ширим областима са којима је новинска писменост повезана. Иако се чини да истраживачи нису могли да постигну консензус, углавном због теоретског и концептуалног преклапања између новинске писмености, информационе писмености, дигиталне писмености, критичке писмености и медијске писмености, сви се слажу да је новинска писменост подскуп шире области медијске писмености (Ashley, Maksl & Craft, 2013, стр. 8). Разлика између новинске писмености и других сродних писмености често је двосмислена, јер у пракси ниједна од ових области није стандардизована (Kajimoto & Fleming, 2019). Док је новинска писменост подскуп медијске писмености, медијска писменост је подскуп информационе писмености. Критичка писменост и дигитална писменост су предуслови за све три.

Новинска писменост се, у ствари, налази на раскрсници (раскршћу) информационе и медијске писмености, јер су вести врста информација која се може пренети путем медија. Међутим, њена повезаност са грађанским ангажманом је оно што је концептуално разликује од других информација или медија (Malik, Cortesi & Gasser, 2013, стр. 7).

Опис новинске писмености као примене вештина критичког мишљења сличан је дефиницијама медијске писмености које се могу наћи у обимној истраживачкој литератури. Постоји на десетине супротстављених дефиниција медијске писмености и информационе писмености (као и конкурентских сродних писмености, као што су између осталих, дигитална писменост и писменост 21. века,). Свака група за лобирање и истраживачка организација има своју дефиницију која наглашава вештине за које сматрају да су најважније (Malik, Cortesi & Gasser, 2013, стр. 7). Медијска писменост се генерално фокусира на идеју масовних медија (мас-медија), њихових сврсисходних средстава и циљева производње (Farmer, 2019, стр. 4). Обично се дефинише као способност анализе и евалуације (процене) порука на различитим медијским платформама. Способност креирања порука многи истраживачи такође укључују као компоненту медијске писмености. Други описују медијску писменост као вештину од суштинског значаја за грађанство (Craft, Ashley & Maksl, 2016, стр. 144). Међутим, поред вештина критичког размишљања и релевантних аспеката медијских платформи, оно што конкретно обухвата новинска писменост су ствари које морамо знати како би ефикасно анализирали и проценили поруке које добијамо путем вести (Craft, Ashley & Maksl, 2016, стр. 145).

Медијска писменост се добро уклапа под окриље информатционе писмености која се дефинише као скуп вештина потребних за проналажење, преузимање, анализу и коришћење информација (American Library Association, 2021). Новинска писменост која укључује приступ, разумевање, процену и тумачење порука које добијамо путем вести (Farmer, 2019, стр. 4), с друге стране, спада и под окриље медијске писмености. Једна доминантна особина, која разликује новинску писменост од њеног дуже признатог двојника тј. медијске писмености, је фокус који је стављен искључиво на рашчлањивање садржаја вести и метода специфичних за процес производње вести, а који нису применљив на друге врсте медијског садржаја (Kajimoto & Fleming, 2019).

Наставни план и програм новинске писмености

Основна мисија наставног плана и програма новинске писмености је широко препозната као “оснаживање грађана” у смислу вештина критичког мишљења које су неопходне за евалуацију новинских извештаја, способности да се идентификују квалитетне информације засноване на чињеницама и подстакне активно учешће и ангажовање добро информисаних грађана. Обука о новинској писмености спроводи се традиционално под окриљем медијске писмености, међутим, након што је повећана глобална забринутост због конзумирања медија у доба “пост-истине” и феномена “лажних вести” наставни план и програм новинске писмености постао је део академског дискурса као самостална целина у различитим дисциплинама (Kajimoto & Fleming, 2019).

Новинска писменост се понекад уско ограничава као пренос вештина верификације како би потрошачи могли да провере чињенице и изворе, и идентификују мисинформације. Иако су ово вредни исходи едукације на тему новинске писмености, знања и вештине које некога чине писменим у овој области чине шири оквир (Tully, Maksl, Ashley, Vraga & Craft, 2021, стр. 3). На пример, едукација о новинској писмености помаже људима да идентификују пристрасне мисинформације и буду скептични према вестима са којима се сусрећу, и подстакну скептицизам према веровањима у политичке завере. Развијање скептицизма према вестима и информацијама је кључно за разликовање висококвалитетних садржаја од неквалитетних или лажних информација (Vraga & Tully, 2021, стр. 154)

Питања која би требало да буду у фокусу наставног плана и програма новинске писмености су следећа: моћ поузданих информација и слободан проток информација; мисија штампе и њен однос према влади; како новинари раде и доносе одлуке; утицај дигиталне револуције и структурних промена у медијима на конзумирање вести; вести и одговорности читалаца; зашто су вести и новинска писменост битни (Farmer, 2019, стр. 5).

Детаљно проучавање и разумевање новинског пејсажа које је представљено у овом делу курса, помогло нам је да сачинимо листу тема које је потребно обрадити у оквиру свеобухватног наставног плана и програма новинске писмености: разликовање новинарства од других провајдера (извора) информација, разликовање вести од мишљења, разликовање вести од спонзорисаног садржаја, идентификовање огласа, разликовање тврдњи наспрам верификације, разликовање доказа од закључака, рашчлањивање вести на основу доказа и поузданости извора, разликовање пристрасности у медијима и пристрасности публике, идентификовање поузданих извора информација, одређивање одговарајућих и поузданих стратегија претраживања, утврђивање веродостојности објава на друштвеним мрежама, објашњавање зашто спонзорисани садржај можда није поуздан, утврђивање веродостојности фотографије, утврђивање поузданости и тачности извора, критичко читање и мишљeње, утврђивање аутора/креатора извора, утврђивање пристрасности (Farmer, 2019, стр. 5-7), одвајање чињеница од неистине, управљање алгоритмима, пробијање филтрираних балона и досезање изван ехо-комора, препознавање замки у аргументима, разумевање рангирања у претраживачима и начина на који алгоритми филтрирају садржај, развијање способности провере чињеница, и упознавање са платформама/услугама за проверу чињеница и препознавање њихових ограничења.

Вежбање

Квиз

Референце

American Library Association. (2021). Framework for Information Literacy for Higher Education.

Ashley, S. (2021). News Literacy. In T.P. Vos, F. Hanusch, D. Dimitrakopoulou, M. Geertsema-Sligh and A. Sehl (eds.). The International Encyclopedia of Journalism Studies.

Ashley, S., Maksl, A. & Craft, S. (2013). Developing a News Media Literacy Scale. Journalism & Mass Communication Educator, 68(1), 7-21.

Bawden, D. (2001). Information and digital literacies: A review of concepts. Journal of Documentation, 57(2), 218-259.

Cooke, N. (2018). Fake news and alternative facts: Information literacy in a post-truth era. ALA.

Craft, S., Ashley, S., & Maksl, A. (2016). Elements of News Literacy: A Focus Group Study of How Teenagers Define News and Why They Consume It. Electronic News, 10(3), 143-160.

DeVito, M. A. (2017). From editors to algorithms: A values-based approach to understanding story selection in the Facebook news feed. Digital Journalism, 5(6), 753-773, 10.1080/21670811.2016.1178592

Farmer, L. (2019). News literacy and fake news curriculum: School librarians’ perceptions of pedagogical practices. Journal of Media Literacy Education, 11(3), 1-11. doi: 10.23860/JMLE-2019-11-3-1

Fleming, J. (2013). Media literacy, news literacy, or news appreciation? A case study of the news literacy program at Stony Brook University. Journalism and Mass Communication Educator, 68. doi:10.1177/1077695813517885

Hobbs, R. (2010). News Literacy: What Works and What Doesn’t. Paper presentation at the Association for Education in Journalism and Mass Communication (AEJMC) conference, Denver, Colorado, August 7, 2010.

Hobbs, R., & Frost, R. (2003). Measuring the acquisition of media-literacy skills. Reading Research Quarterly, 38(3), 330-355.

Kajimoto, M. & Flaming, J. (2019). News Literacy. Oxford Research Encyclopedia of Communication.

Lai Ku, K.Y., Kong, S.Q., Song, Y., Deng, L.P., Kang, Y. & Hu, A. (2019). What predicts adolescents’ critical thinking about real-life News? The roles of social media news consumption and news media literacy, thinking skills and creativity.

Malik, M., Cortesi, S., & Gasser, U. (2013). The challenges of defining ‘news literacy’. Berkman Center for Internet & Society.

Meijer, I. C. & Kormelink, T. G. (2015). Checking, Sharing, Clicking and Linking. Digital Journalism, 3(5), 664-679, DOI: 10.1080/21670811.2014.937149

Newman, N., Fletcher, R., Kalogeropoulos, A., Levy, D.A.L. & Nielsen, R. K. (2017). Reuters Institute Digital News Report 2017. Reuters Institute for the Study of Journalism.

Rader, E. & Gray, R. (2015). Understanding user beliefs about algorithmic curation in the Facebook news feed. Proceedings of the 33rd Annual ACM Conference on Human Factors in Computing Systems (2015), pp. 173-182, 10.1145/2702123.2702174

Rosenbaum, J. E., Beentjes, J. W. J., & Konig, R. P. (2008). Mapping media literacy: Key concepts and future directions. Annals of the International Communication Association, 32(1), 313-353, DOI: 10.1080/23808985.2008.1167908

Tully M, Maksl A, Ashley S, Vraga EK & Craft S. (2021). Defining and conceptualizing news literacy. Journalism. doi:10.1177/14648849211005888

Vraga, E. K. & Tully, M. (2021). News literacy, social media behaviors, and skepticism toward information on social media, Information. Communication & Society, 24(2), 150-166, DOI: 10.1080/1369118X.2019.1637445

Vraga, E.K., Tully, M., Maksl, A., Craft, S. & Ashley, S. (2021).Theorizing news literacy behaviors. Communication Theory, 31(1)1–21.

Препоручени извори

Bawden, D. (2001). Information and digital literacies: A review of concepts. Journal of Documentation, 57(2), 218-259.

Tully M, Maksl A, Ashley S, Vraga EK & Craft S. (2021). Defining and conceptualizing news literacy. Journalism.

Vraga, E. K. & Tully, M. (2021). News literacy, social media behaviors, and skepticism toward information on social media, Information. Communication & Society, 24(2), 150-166.

Vraga, E.K., Tully, M., Maksl, A., Craft, S. & Ashley, S. (2021).Theorizing news literacy behaviors. Communication Theory, 31(1)1–21.

Препоручени видео-записи

VOA Learning English. (2018). Lesson6: News and social media.

The Center for News Literacy. (2013). Why news literacy matters.