Опис модула

Главни циљ овог модула је да објасни појмове пост-истине и лажних вести, као и како угрожавају демократије и добробит друштава и појединаца.

Секундарни циљ је да усмери тренере који желе да користе садржај овог модула за обуку полазника.

Уз ове циљеве, представљен је утицај ере пост-истине на конзумирање информација од стране појединаца, заједно са смерницама о томе како да се предмет предаје.

Полазници који успешно заврше овај модул моћи ће да:

• разумеју зашто лажне вести представљају претњу демократијама и добробити друштава и појединаца;
• разумеју појам пост-истине;
• дефинишу лажне вести;
• разумеју колико се лажне вести брзо шире;
• разумеју везу између лажних вести и пост-истинитих појмова;
• разумеју зашто термин лажних вести није адекватан да опише сложеност информационог загађења.

Поред тога, тренери који успешно заврше овај модул, моћи ће са већим разумевањем да подучавају појмове пост-истине и лажних вести и претњу коју представљају демократијама и добробити људи и друштава.

Структура модула

Овај модул се састоји из следећих целина:

• Циљ, опис садржаја и исходи учења
• Структурa модула
• Смернице за полазнике
• Смернице за тренере (како се припремити, методе које треба користити и савети за тренере)
• Садржај (материјал за учење и вежбање)
• Квиз
• Референце (цитирани извори, препоручени извори и видео-записи)

Главни циљеви модула, опис садржаја и исходи учења објашњени су у делу Опис модула. Смернице за полазнике укључују упутства и сугестије за полазнике. Смернице за тренере воде тренере кроз различите фазе обуке и дају савете који би могли да буду корисни током предавања предмета. Садржај обухвата све материјале за учење и вежбе везане за садржај. Квиз укључује питања на која се одговара са тачно или нетачно како би полазници тестирали свој напредак.  Одељак Референце обухвата списак извора цитираних у садржају модула и листу додатних извора и видео-записа који се препоручују за читање и гледање како би се проширило знање о овој теми.

Смернице за полазнике

Од полазника се очекује да прочитају текст, погледају препоручене видео-записе и ураде вежбања. Они могу да консултују предложене ресурсе за додатне информације. Након проучавања садржаја, полазницима се препоручује да ураде квиз како би проценили свој напредак. Уколико је потребно, могу поново проучити материјал за учење.

Смернице за тренере

Смернице за тренере укључују сугестије и савете о томе како да користе садржај овог модула за обуку полазника.

Припрема

Припремите презентацију (Пауерпоинт/Прези/Канва) која је обогаћена визуелним материјалима (слике и видео-записи) и чињеничним подацима заснованим на истраживању.

Почетак

Како бисте увели полазнике у тему, на почетку можете користити кратак квиз (3 до 5 питања) направљен у Кахуту или им поставити питања путем Ментиметар апликације. Поменути квиз и питалице се могу користити као мотивационо средство и средство за проверу постојећег знања полазника о овој теми. Питања, на пример, могу бити: Шта значи пост-истина? Шта су лажне вести?

Методологија

Током обуке могу се комбиновати различите наставне методе:

• Предавања
• Дискусије
• Рад у групама
• Самопроцењивање

Савети за тренере

Загревање

Ефикасан начин укључивања полазника и утврђивања заједничких очекивања о томе шта ће научити јесте постављање неколико прелиминарних питања о овој теми. Ово се може урадити кроз групни рад, тако што ћете замолити полазнике да дискутују и прикупе идеје, или кроз индивидуални рад, тако што ћете замолити сваког полазника да напише своје идеје на самолепљивим папирићима.

Активност се може спровести на следећи начин:

• Питајте полазнике да ли су се икада сусрели са терминима пост-истина и лажне вести.
• Позовите полазнике да објасне везу између ова два појма.
• Питајте полазнике о могућем утицају лажних вести на демократију.

Представљање циља лекције

Циљ лекције треба да буде јасан (а то је да се објасне појмови пост-истине и лажних вести, њихова повезаност, као и њихов утицај на демократије, појединце и друштва). Након питања за загревање, лакше ћете разјаснити циљеве.

Представљање садржаја лекције

Приликом представљања садржаја, водите рачуна о интеракцији са полазницима и подстакните их на активно учешће.

• Пре него што дате дефиницију пост-истине и лажних вести, замолите полазнике да осмисле своју.
• Када указујете на опасност пост-истине и лажних вести, замолите полазнике да они то прво објасне.
• Када правите везу између пост-истине и лажних вести, замолите полазнике да прво они то детаљније образложе.
• Наведите резултате истраживања када предочите брзину ширења лажних вести.
• Питајте учеснике за њихово мишљење о томе зашто се лажне вести шире брже од истине.

Закључак

Направите кратак резиме лекције и поставите неколико питања која ће помоћи да истакнете најважније поруке које желите да пренесете.

Следеће питање може помоћи:

• Питајте полазнике за опасности пост-истините политике, конзумирања информација заснованих на емоцијама и лажних вести.

Када долазите до закључка, побрините се да полазници разумеју да у ери пост-истине објективне чињенице мање утичу на обликовање јавног мњења од емоција и личних уверења, а да је конзумирање информација углавном вођено емоцијама људи, да се лажне вести шире брже и допиру до већег броја људи од истине, као и да термин лажне вести неадекватно описује комплексност информационог загађења.

Садржај: Пост-истина и лажне вести

Увод

Функционална демократија се ослања на образоване и добро информисане грађане. Међутим, у данашње време, људи су преплављени лажним информацијама (Canales, 2020). Процеси помоћу којих људи добијају информације и формирају своје мишљење и уверења су стога од пресудног значаја. (Lewandowsky, Ecker, Seifers, Schwarz &  Cook, 2012, стр. 107). Медији и интернет пружају огромну количину информација, остављајући одговорност на појединцу да разликује истините информације од лажних. Међутим, с једне стране, дељење лажних информација, свесно или не, је у порасту. (Canales, 2020), док с друге стране, појединци имају ограничено време, когнитивне ресурсе или мотивацију да разумеју сложене теме.  Као резултат тога, заблуде су уобичајене. Штавише, када се нетачна уверења једном формирају, изузетно их је тешко искоренити (Ecker, Lewandowsky, Swire, & D. Chang, 2011, стр. 570). Последице могу бити озбиљне. Уколико већина верује у нешто што је суштински нетачно, мисинформацијe и дезинформацијe могу представљати основу за политичке и друштвене одлуке (у различитим областима као што су образовање, здравство и економија) које су у супротности са најбољим интересом друштва; ако су појединци погрешно информисани, они такође могу да доносе одлуке за себе и своје породице које нису у њиховом најбољем интересу (Lewandowsky, Ecker, Seifers, Schwarz &  Cook, 2012, стр. 107).

Дакле, мисинформисање и дезинформисање се посматрају као озбиљне претње демократијама (Filloux, 2017) и добробити, како друштава тако и појединаца.

Неопходно је да разумемо зашто уопште настају, како се шире, као и структуралне разлоге њихове ефикасности (Wardle & Derakhshan, 2017, стр. 14) да бисмо се борили против мисинформисања и дезинформисања.

Да би спречили да људи буду преварени неистинама, најпотребније је обучити их да развију своје критичко размишљање и вештине новинске писмености.

Пост-истина

Данас се каже да живимо у ери пост-истине. Пост-истина се дефинише као придев “који се односи на или означава околности у којима су објективне чињенице мање утицајне на обликовање јавног мњења од позивања на емоције и лична уверења” (Post-truth, 2021). Префикс “пост” се овде односи на ирелевантност појма “истина”.

У ери пост истине, конзумирање информација је углавном вођено људским емоцијама. Људи “све више верују информацијама које утичу на њихове емоције и лична уверења, за разлику од тражења и прихватања информација које се сматрају чињеничним и објективним” (Cooke, 2018).

“Пост-истина” је 2016. године проглашена за реч године од стране Оксфордског речника. Уредници Речника су забележили велики пораст употребе термина у 2016. у односу на претходну годину. Разлог изненадног пораста је углавном била политика. То је у великој мери било због огромног броја лажних вести генерисаних током референдума о Брегзиту у Уједињеном Краљевству и председничких изборних кампања у Сједињеним Америчким Државама (Flood, 2016). Термин је постао популаран у облику “пост-истинита политика“ и од тада је почео све чешће да се појављује у вестима.

"2016 Word of the Year: Post-Truth" аутор: Mike Licht, NotionsCapital.com доступно под лиценцом CC BY 2.0

Улога коју емоције играју у обликовању масовног политичког понашања је добро истражена у политичкој психологији (Jones, Hoffman & Young, 2012, стр. 1132). Резултати ових истраживања су доказали да су осећања јаки предиктори наклоности према политичким питањима и кандидатима (Brader, 2005, стр. 389). Већина модела гласања заснована је на ономе што бирачи памте и то је веома пристрасно. Гласачи чешће памте информације које изазивају афективну реакцију (Civettini & Redlawsk, 2009, стр. 125). Политичари су тога веома свесни и све више позивају на емоције грађана него на разум. Критичари осуђују ово као манипулативно и токсично за демократско доношење одлука. (Brader, 2005, стр. 388).

"Blah, Blah, Blah" аутор: outtacontext доступно под лиценцом CC BY-NC-ND 2.0

Пост-истинита политика је узнапредовала у поларизованом окружењу, где је “идеја истине већ подељена на појмове моја истина наспрам твоја истина”. Лажне вести додатно појачавају поларизацију, изазивају корупцију и оштећују “срж демократије” (Al-Rodhan, 2017). Другим речима, постојеће политичке и друштвене поларизације су појачане лажним вестима. “Групна поларизација је важан феномен у социјалној психологији и приметна је у многим друштвеним контекстима” (нпр. феминизам, вакцинација, фудбал, климатске промене, права животиња, абортус, политикa) (Group polarization, 2020). У данашње време, интернет и друштвене мреже представљају нову платформу за лажне вести и групну поларизацију.

Лажне вести

У ери пост-истине, ”приликом конзумирања информација, људи се све више руководе афективном или емоционалном димензијом психе, насупрот когнитивној димензији. Ова пост-истинита реалност је један од разлога зашто су лажне вести постале неизбежне, а самим тим и зашто је тако тешко борити се и прекинути производњу и ширење намерно пласираних лажних информација” (Cooke, 2018).

Светска историја је пуна примера измишљеног садржаја (лажи, гласина, пропаганде) који је коришћен за обмањивање људи (Wardle, 2020). Иако има дугу историју, термин “лажне вести” је тек недавно постао популаран израз. Дефинисан је као “новински чланци који су намерно и недвосмислено лажни, и који би могли да доведу читаоце у заблуду” (Allcott & Gentzkow, 2017, стр. 213). 

У студији о академским чланцима који су користили термин “лажне вести” између 2003. и 2017. године примећено је да је термин коришћен да опише низ различитих феномена и да се односи на различите врсте садржаја, од новинске сатире, пародије вести, измишљотина до манипулацијa, рекламирања и пропаганде (Tandoc, Lim & Ling, 2018).

"fake-news-detail-2" аутор: The Public Domain Review означено лиценцом CC PDM 1.0 

Без обзира на то у ком облику и са којом етикетом/ознаком долази (попут урбаних митова, превара, теорија завере, новинске сатире и алтернативних чињеница), пролиферација двосмислених информација се данас одвија алармантном брзином. Важност борбе против лажних вести наглашена је у литератури, као и у Извештају о глобалним ризицима за 2021.годину (The World Economic Forum, 2021) оји се бави изазовима који захтевају хитно колективно предузимање мера.

Иако термин лажне вести није уопште нов, оно што је сада ново је лакоћа са којом свако може да креира лажан и обмањујући садржај, као и брзина којом тај садржај може да путује широм света (Wardle, 2020).

Истраживање које су спровели научници Института за технологију Масачусетс помаже нам да боље разумемо колико се брзо шире лажне вести. Истраживачи су креирали скуп података, који укључује преко 100.000 вести објављених на Твитеру. Класификовали су овe вести као истините или лажне на основу информација доступних на платформама за проверу чињеница. Истраживање о преношењу различитих вести у скупу података показала је да су лажне вести стигле до више људи (70 процената више) и да су се шириле брже (шест пута) од истине. Истраживачи су приметили да су “лажне вести биле атипичније него истините, што сугерише да је већа вероватноћа да ће људи делити атипичније информације” (Vosoughi, Roy & Aral, 2018).

Извор: Science

Друга анализа показује како су 2016. године у САД виралне лажне вести о изборима надмашиле стварне вести на Фејсбуку. Утврђено је да су најпопуларније лажне изборне вести генерисале више (око 15 процената) укупних интеракција (дељења, реакцијa и коментара) на Фејсбуку него главне изборне приче великих новинских кућа (Silverman, 2016).

Лажне вести постају виралне углавном без претходне провере (Cooke, 2018). Док су пропагандисти, профитери и тролови одговорни за почетно дељење већине обмањујућих информација које се налазе на друштвеним мрежама, акције широке јавности играју улогу у ширењу лажних информација (Vosoughi, Roy, & Aral, 2018, стр. 1146). Дакле, један од начина да се смањи ширење лажних информација јесте да се смањи вероватноћа да појединци деле те информације (Fazio, 2020). Оно што највише забрињава је да чак и ако се лажна информација на крају оповргне, штета је учињена и лажна информација остаје доступна и може се појавити и у оквиру будућих претраживања (Cooke, 2018). 

Као што Wardle (2019, стр. 6) истиче, информациони екосистем је сада опасно загађен и пре дели људе него што их повезује. Информационо загађење контаминира јавни дискурс не само у оквиру политичких тема, већ и у широком спектру других (нпр. економских, друштвених и здравствених) питања. Медицинске мисинформације су, на пример, увек представљале претњу по здравље (Wardle & Derakhshan, 2017, стр.10). Светска здравствена организација (2020) је поново редефинисала појам ”инфодемија”, мешавину речи ”информација” и ”епидемија” који се обично односи на брзо и далекосежно ширење информација(Infodemic, 2021) како би се указало на превелику количину информација (укључујући лажне или обмањујуће) које током епидемија изазивају конфузију и ризична понашања која могу нашкодити здрављу. Такође, студија о теоријама завере у вези са климатским променама открила је да погрешна схватања јавности могу да доведу до смањеног прихватања реалности климатских промена и смањене подршке политикама ублажавања ових промена (Cook, Lewandowsky & Ecker, 2017). 

У сродној литератури постоји сагласност да је потребна боља алтернатива која би заменила израз лажне вести. Овај израз неадекватно описује комплексност информационог загађења и не успева да покрије све различите врсте обмањујућег садржаја који је понекад истинит, али преформулисан на нов начин. Стога се предлаже употреба прикладнијих термина који помажу да се направи боља разлика (Wardle, 2019, стр. 6; Wardle, 2020). О овоме ће бити речи у следећем модулу.

Вежбање

Квиз

Референце

Allcott, H. & Gentzkow, M. (2017). Social media and fake news in the 2016 election. Journal of Economic Perspectives, 31(2), 211–236. doi:10.1257/jep.31.2.211.

Al-Rodhan, N.  (2017). Post-truth politics, the fifth estate and the securitization of fake news. Global Policy.

Brader, T. (2005). Striking a Responsive Chord: How Political Ads Motivate and Persuade Voters by Appealing to Emotions. American Journal of Political Science, 49(2), 388-405. doi:10.2307/3647684 

Canales, S. B. (2020). The Australian Libraries and Information Association and National Archives Band Together Against Disinformation. The Canberra Times.

Civettini, A., & Redlawsk, D. (2009). Voters, Emotions, and Memory. Political Psychology, 30(1), 125-151.

Cook, J., Lewandowsky, S. & Ecker, U.K.H. (2017). Neutralizing misinformation through inoculation: Exposing misleading argumentation techniques reduces their influence. PLOS ONE 12(5): e0175799. 

Cooke, N. (2018). Fake news and alternative facts: Information literacy in a post-truth era. ALA.

Ecker, U., Lewandowsky, S., Swire, B., & Chang, D. (2011). Correcting false information in memory: Manipulating the strength of misinformation encoding and its retraction. Psychonomic Bulletin & Review, 18, 570–578.

Fazio, L. (2020). Pausing to consider why a headline is true or false can help reduce the sharing of false news. Harvard Kennedy School Misinformation Review. 10.37016/mr-2020-009.

Filloux, F. (2017). You can’t sell news for what it costs to make. The Walkley Magazine on Medium.

Flood, A. (2016). 'Post-truth' named word of the year by Oxford Dictionaries. The Guardian.

Group polarization. (2020). In Wikipedia.

Infodemic. (2021). Merriam-Webster Dictionary.

Jones, P. E., Hoffman, L. H. & Young, D. G. (2012). Online emotional appeals and political participation: The effect of candidates on mass behavior. New Media & Society, 15(7), 1132–1150.

Lewandowsky, S., Ecker, U.K.H., Seifers, C. M., Schwarz, N. &  Cook, J. (2012). Misinformation and its correction: Continued influence and successful debiasing. Psychological Science in the Public Interest, 13 (3), 106–131.

Post-truth. (2021). Oxford English Dictionary.

Silverman, C. (2016) This analysis shows how viral fake election news stories outperformed real news on Facebook. Buzzfeed News, November 16, 2016.

Tandoc, E.C., Lim, Z.W. & Ling, R. (2018). Defining “fake news”. Digital Journalism, 6(2), 137-153. DOI: 10.1080/21670811.2017.1360143  

The World Economic Forum. (2021). The Global Risks Report 2021: Insight Report (16th Edition).

The World Health Organization. (2020). Infodemic.

Vosoughi S., Roy D. & Aral, S. (2018). The spread of true and false news online. Science, 359 (6380),1146-1151

Wardle, C. & Derakhshan, H. (2017).  Information disorder: Toward an interdisciplinary framework for research and policymaking. The Council of Europe.

Wardle, C. (2019). First Draft’s essential guide to understanding information disorder. First Draft.

Wardle, C. (2020). The Age of information disorder. In C. Silverman (Ed.). Verification Handbook for Disinformation and Media Manipulation, 3rd Ed. European Journalism Centre.

Препоручени извори

Cooke, N. (2018). Fake news and alternative facts: Information literacy in a post-truth era. ALA.

Tandoc, E.C., Lim, Z.W. & Ling, R. (2018). Defining “fake news”. Digital Journalism, 6(2), 137-153. DOI: 10.1080/21670811.2017.1360143

Vosoughi S., Roy D. & Aral, S. (2018). The spread of true and false news online. Science, 359 (6380),1146-1151

Препоручени видео-записи

Cooke, N. A. (2017). Post truth: Fake news and a new era of information literacy.

Lewandowsky, S. (2019). “Post-truth” and “fake news”: What, why, and how do we respond?

Wardle, C. (2020). The need for emotional scepticism.