За полазнике За тренере За полазнике За тренере

Почетна страна

Модул 10: Слобода изражавања

Опис модула

Главни циљ овог модула је да објасни слободу изражавања и друга сродна права и њихове улоге.

Секундарни циљ је да усмери тренере који желе да користе садржај овог модула за обуку полазника.

Уз ове циљеве, представљена је слобода информисања заједно са смерницама о томе како да се предмет предаје.

Полазници који успешно заврше овај модул моћи ће да:

  • разумеју дефиницију и улогу слободе изражавања
  • препознају различите врсте слобода и њихову правну основу
  • препознају последице недостатка основних слобода
  • разумеју ефекте промене медијског окружења на слободу изражавања

Поред тога, тренери који успешно заврше овај модул, моћи ће са већим разумевањем да подучавају о слободи информисања.

Структура модула

Овај модул се састоји из следећих целина:

  • Циљ, опис садржаја и исходи учења
  • Структурa модула
  • Смернице за полазнике
  • Смернице за тренере (како се припремити, методе које треба користити и савети за тренере)
  • Садржај (материјал за учење)
  • Квиз
  • Референце (цитирани извори, препоручени извори и видео-записи)

Главни циљеви модула, опис садржаја и исходи учења објашњени су у делу Опис модула. Смернице за полазнике укључују упутства и сугестије за полазнике. Смернице за тренере воде тренере кроз различите фазе обуке и дају савете који би могли да буду корисни током предавања предмета. Садржај обухвата све материјале за учење и вежбе везане за садржај. Квиз укључује питања на која се одговара са тачно или нетачно како би полазници тестирали свој напредак. Одељак Референце обухвата списак извора цитираних у садржају модула и листу додатних извора и видео-записа који се препоручују за читање и гледање како би се проширило знање о овој теми.

Смернице за полазнике

Од полазника се очекује да прочитају текст, погледају препоручене видео-записе и ураде вежбања. Они могу да консултују предложене ресурсе за додатне информације. Након проучавања садржаја, полазницима се препоручује да ураде квиз како би проценили свој напредак. Уколико је потребно, могу поново проучити материјал за учење.

Смернице за тренере

Смернице за тренере укључују сугестије и савете о томе како да користе садржај овог модула за обуку полазника.

Припрема

Припремите презентацију (Пауерпоинт/Прези/Канва) која је обогаћена визуелним материјалима (слике и видео-клипови) и јасним примерима. Примере и вежбања у овом модулу прилагодите темама које су познатије конкретној циљној групи. Одабир локалних примера (специфичних за земљу) у вези са актуелним или добро познатим питањима помаже да се суштина јасније илуструје и додатно скрене пажња полазницима. Што су примери познатији и популарнији, то ће порука бити боље пренета.

Почетак

Како бисте увели полазнике у тему, на почетку можете користити кратак квиз (3 до 5 питања) направљен у Кахуту или им поставити питања путем Ментиметар апликације. Поменути квиз и питалице се могу користити као мотивационо средство и средство за проверу постојећег знања полазника о овој теми. Питања, на пример, могу бити: Шта је слобода изражавања? Шта је слобода информисања? Зашто су ова права важна?

Методологија

Током обуке могу се комбиновати различите наставне методе:

  • Предавања
  • Дискусије
  • Рад у групама
  • Самопроцењивање

Савети за тренере

Загревање

Ефикасан начин укључивања полазника и утврђивања заједничких очекивања о томе шта ће научити јесте постављање неколико прелиминарних питања о овој теми. Ово се може урадити кроз групни рад тако што ћете замолити полазнике да дискутују и прикупе идеје, али и индивидуални рад тако што ћете замолити сваког полазника да напише своје идеје на самолепљивим папирићима. Активност се може спровести на следећи начин:

  • Питајте полазнике шта мисле о могућим ограничењима на друштвеним мрежама.
  • Позовите полазнике да дефинишу различите концепте слобода, као што су слобода говора, мишљења или изражавања и питајте их за мишљење о њиховим улогама.

Представљање циља лекције

Циљ лекције треба да буде јасан (да се објасни слобода изражавања и друга сродна права и њихове улоге). Након питања за загревање, лакше ћете разјаснити циљеве.

Представљање садржаја лекције

Приликом представљања садржаја, водите рачуна о интеракцији са полазницима и подстакните их на активно учешће.

  • Пре него што представите историју слободе изражавања, замолите полазнике да размишљају о себи као грађанима и охрабрите их да разговарају о томе да ли се осећају слободним да говоре о, на пример, политичким темама, у својој земљи или друштву.
  • Када представљате функције слобода у демократском друштву, питајте их да ли мисле да постоји потреба за ограничењима на интернету.

Закључак

Направите кратак резиме лекције и поставите неколико питања која ће помоћи да истакнете најважније поруке које желите да пренесете.

Следеће питање може помоћи:

  • Питајте полазнике како би реаговали када би влада применила било каква ограничења на њихове налоге на друштвеним мрежама.

Када долазите до закључка, побрините се да полазници разумеју да су слободе основна људска права, али да треба да имају одређене границе како не би повредили друге људе.

Садржај: Слобода изражавања

Увод

Слобода изражавања, која је само по себи важно основно право, такође је кључна за одбрану и подршку других слобода и права као што су слобода мишљења и информисања. Људи користе ово право у свакодневном животу размењујући идеје, мишљења и информације. Из овог разлога, веома је важно да они који желе да остваре слободу изражавања разумеју средства и структуре комуникације и организују окружења која омогућавају такву размену (Panday, n.d.).

Слобода мишљења је најважнија слобода по Монтескјеу, једном од теоретичара демократије. Особине које људе чине људима, попут креативности и достојанства, функционишу и развијају се само у слободном окружењу. У срединама у којима идеје могу слободно да се изразе, демократске институције настављају да постоје и имају прилику да се развијају. Слободна особа је особа која може слободно да размишља и изражава своје мишљење (Çelik & Tonta, 1996, стр.1).

Слобода изражавања је начелно право у модерним друштвима и има посебан значај за добро функционисање уставних демократија. Ова слобода разликује отворена друштва од затворених, а либерална од ауторитарних. Међутим, концепт слободе изражавања укључује много више од слободе изражавања мишљења. Опште је прихваћено да се слобода мишљења, слобода информисања и слобода говора могу анализирати под кровним стандардом “изражавања” (Hugelier, 2011, стр. 61-62; Legal Information Institute, n.d.).

Међу изворима у којима се први пут у историји помињу основна људска права као што су слобода изражавања, говора и информисања, следећи долазе до изражаја:

  • Шведско законодавство, Закон о слободи штампе (1766): Шведски парламент је усвојио закон који је сада признат као први закон у свету који подржава слободу штампе и слободу информисања. Закон је усвојио принцип да грађани једне државе могу да изражавају и шире информације без страха од одмазде. Овај кодекс је од тада постао прекретница за демократије широм света (Cunningham, n.d.; Government Offices of Sweden, 2015).
  • Први амандман Устава Сједињених Америчких Држава (1791): “Конгрес не може да доноси никакав закон... који ограничава слободу говора или штампе” (Cunningham, n.d.).
  • “О слободи” (1859) Џона Стјуарта Мила: Књига наглашава значај слободе говора (Sorabji, 2021, стр. 62-63).
  • Четрнаести амандман Устава Сједињених Америчких Држава (1868): “Појединци у свим државама имају једнака индивидуална права на ‘привилегије и имунитете’ из првих осам амандмана, укључујући слободу говора” (Sorabji, 2021, стр. 62-63).

“freedom of expression is your right” Аутор: rhinman доступно под лиценцом CC BY 2.0

Данас је слобода изражавања основно људско право које је признато у Универзалној декларацији о људским правима Уједињених нација 1948. године. Декларацију су потврдили представници различитих земаља Генералне скупштине Уједињених нација, који имају различите правне и културолошке позадине. Декларацијом су по први пут установљена основна људска права која морају бити универзално заштићена, а преведена је на више од 500 језика (United Nations, n.d.).

У Члану 19, Универзалне декларације о људским правима ово право се помиње као што следи (United Nations, 1948):

“Свако има право на слободу мишљења и изражавања, што обухвата и право да не буде узнемираван због свог мишљења, као и право да тражи, прима и шири обавештења и идеје било којим средствима и без обзира на границе.”

У складу с тим, Међународни пакт о грађанским и политичким правима усвојен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација и ступио је на снагу 1976. године, где је акт о слободи говора (Члан 19) је измењен на следећи начин (UN General Assembly, 1966):

  1. Нико не може бити узнемираван због својих мишљења.
  2. Свако лице има право на слободу изражавања; ово право без обзира на границе, подразумева слободу изналажења, примања и ширења информација и идеја свих врста, у усменом, писменом, штампаном или уметничком облику, или на било који начин по слободном избору.
  3. Остваривање слобода предвиђених у тачки 2. овог члана обухвата посебне дужности и одговорности. Следствено томе, оно може бити подвргнуто извесним ограничењима која морају, међутим, бити изричито одређена законом, а потребна су из разлога:
    1. поштовања права или угледа других лица;
    2. заштите државне безбедности, јавног реда, јавног здравља и морала.

Слобода изражавања је такође призната као људско право у Члану 10 Европске конвенције за људска права и основне слободе из 1952. У Члану стоји (Council of Europe, 1952):

“Свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примање и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Овај члан не спречава државе да захтевају дозволе за рад телевизијских, радио и биоскопских предузећа.”

“Слобода” наведена у овим члановима укључује не само право особе да изрази своје мишљење (другим речима “слобода говора”), већ и право да прима и преноси информације и идеје. С друге стране, ови чланови стављају нагласак пре на идеје него на информације (Hugelier, 2011, стр. 64).

Постоје поједини аргументи (посебно у смислу различитих политичких и филозофских перспектива) о томе шта би требало да буду границе слободе обухваћене "слободом изражавања". Према неким мишљењима, свако изражавање треба да буде слободно све док се не претвори у физички чин, док према другима, изражавање које може бити елемент психичког притиска (као што је говор мржње, порнографија) треба сматрати да је ван граница концептa слободе (van Mill, 2021). Члан 10 Европске конвенције за људска права наводи ова ограничења (Council of Europe, 1952):

“Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.”

Нови медијски екосистем и слобода информација

Слушање мишљења других људи може да помогне у учењу да ли су у праву и јаснијем откривању истине ако нису у праву. Другим речима, појединац који је био изложен другачијим мишљењима боље развија сопствени начин размишљања (Sorabji, 2021, стр. 64-65). Медији имају фундаменталну улогу “јавног пса чувара”, јер је њихова главна дужност да формирају основу за изражавање мишљења, идеја и давање и примање информација докле док је то у јавном интересу. Слобода информисања, као и слобода изражавања, су од виталног значаја за постојање слободне штампе. Дакле, не можемо да оспоримо везу која постоји између слободе изражавања и слободе информисања (Hugelier, 2011, стр. 63).

Слободна особа је особа која може слободно да мисли и изражава своје мишљење. Предуслов за то је право на приступ тачним, неискривљеним информацијама, што се назива слобода информисања. Евидентно је да у земљама у којима је ово право недовољно, јавно мњење није формирано на одговарајући начин, а недемократски режими користе масовне медије да сопственом народу намећу неистините ситуације. Због тога је у демократији, основна премиса концепта слободе мишљења право грађана на приступ информацијама (Çelik & Tonta, 1996, стр.1).

“Тражење информација је од суштинског значаја за проналажење истине, што је заузврат од суштинског значаја за колективно доношење одлука у демократском друштву” (Hugelier, 2011, стр. 64).

Данашња савремена друштва своју слободу информисања нашироко користе путем медија. Стога је у јавном интересу да се подржи слобода штампе, а могућност учења и ширења свих врста вести путем масовних медија призната је као право Универзалном декларацијом о људским правима, Европском конвенцијом о људским правима и Хелсиншким завршним актом, без обзира на државне границе (Çelik & Tonta, 1996, стр. 1). Међународна организација Репортери без граница, која брине о равноправном уживању ових права од стране човечанства, прати услове у којима се налазе и раде новинари широм света и сваке године рангира земље према степену слободе медија (Reporters Without Borders, 2021).

"Selective democracy" Аутор: ryan2point0 доступно под лиценцом CC BY-NC-ND 2.0

Сви различити гласови и мишљења заслужују да се равноправно чују, не само у име слободе говора и изражавања, већ и да би се људима омогућио приступ различитим информацијама (Pickard, 2020). У дигиталном добу, комуникација је еволуирала од личних имејлова или статичног претраживања Веба до интерактивнијег глобалног феномена оријентисаног на дељење који брзо досеже широку публику и има изузетно велики опсег. Ова радикална промена, посебно подстакнута друштвеним мрежама, довела је такође до еволуције интернета. Пролиферација дигиталних технологија не само да је подстакла приступ неограниченим информацијама, већ је створила и разноврстан екосистем гласа, слике, текста и кода, који је доступан путем различитих врста медија и коришћењем различитих типова технологија (Panday, n.d.).

Као резултат ове еволуције, количина информација којима се може приступити се повећала, неке могуће препреке за приступ информацијама (као што су временска и просторна ограничења) су нестале, а то је комуникацију учинило демократичнијом. На овај начин, корисници интернета имају могућност да преузму улогу писца, издавача или емитера на интернету, заобилазећи чуваре капија (енг. gatekeepers) у традиционалном медијском екосистему, отварајући тако неограничене могућности за производњу, дељење и размену свих врста садржаја. Са ове тачке гледишта, интернет се појавио као глобално доступно средство комуникације, ослобођено традиционалних ограничења слободе говора и изражавања. Међутим, интернет је почео да постаје све контроверзнији, како се повећавао број онлајн садржаја. Поузданост овог садржаја постала је упитна и људи су постали заробљени у сличним гласовима услед дејства алгоритама. Као резултат тога, дебате о слободном протоку информација и слободи изражавања данас су се интензивирале. Другим речима, постоје нежељене последице када се говори о различитим облицима моћи и контроле, укључујући регулисање садржаја који се дели на интернету (Panday, n.d.).

Интернет и слободе

Појава интернета је имала револуционарни ефекат на изражавање идеја и променила је поједине фундаменталне аспекте, који ће бити сумирани у наставку (Zeno-Zencovich, 2008, стр. 100-112):

  • Слобода изражавања као слобода појединца: Док су традиционални медији остали доминантни, појавио се нови модел у којем су појединци имали прилику да самостално шире своје идеје.
  • Губитак посредничке улоге медија: У интернет окружењу пажња је пребачена на изражавање идеја појединаца, што је значајно променило традиционалну улогу масовних медија. Традиционални медији не само што су изгубили монопол на ширење идеја, већ су пре свега престали да буду и привилеговани извор информација.
  • Подаци наспрам информација: Фокус је померен са слободе изражавања на слободу комуницирања и ширења података, другим речима, на слободу обавештавања.
  • Промена навика у комуникацији: Интернет има другачију логику и семантику од традиционалних медија и ствара ново или другачије искуство за своје кориснике. Ово такође утиче на начин на који се идеје изражавају.
  • Пословна активност на интернету: Пролиферацијом интернета променили су се процеси и методе у неколико индустрија, а појавиле су се и нове. Циљ ових система треба да буде омогућавање одговорног прикупљања, обраде и ширења информација у друштву.
  • Транснационалност: Комуникације које се ослањају на интернет и веб-сајтови су, по својој природи, доступни и приступачни широм света, а њихов садржај не може бити ограничен правилима појединачних правних система.

"internet is freedom of speech" Аутор: BEE FREE - PGrandicelli [the social bee] доступно под лиценцом CC BY-NC-SA 2.0

Иако је интернет припремио терен за слободу и демократију са каквом се човечанство до сада није сусрело, границе слобода овде су такође предмет расправе. У оваквој средини, у којој су људи издавачи, писци, произвођачи и они који шире информације без посредника, могу се ширити и штетне, лажне или намерно манипулативне или пристрасне информације. Ово може бити велики проблем, на пример, ако се лични профили засновани на слободи говора користе за циљање гласача. Можемо набројати неке од проблематичних ширења информација посредством интернета, посебно друштвених мрежа (Sorabji, 2021, стр. 112-133):

  • Компаније које остварују неприкладне користи од (преко) личних података људи: коришћење личних профила креираних од дигиталних отисака људи са друштвених мрежа за циљано излагање појединаца рекламама и политичкој пропаганди (ово укључује дељење ових података са компанијама трећих страна).
  • Ширење дезинформација или злонамерних информација да би се манипулисало мишљењима и одлукама људи или да би им се наудило.
  • Угрожавање демократског гласања: Нерегулисане брокерске компаније за посредовање подацима формирају профиле личности из личних података који се деле на интернету како би направили пропаганду за одређену политичку странку или мишљење.
  • Ехо-коморе: Један од негативних резултата циљаног усмеравања различитог садржаја различитој публици на основу различитих профила. У ехо-коморама, људи чују сопствена мишљења уместо да уче истину, што је посебно важно када је садржај политички.
  • Продаја рекламног простора екстремистичким политичарима или сензационалистичким веб-сајтовима: Компаније друштвених мрежа преферирају сензационалистички или екстремистички садржај за огласни простор који продају. Како се ови садржаји више читају, друштвене мреже зарађују више.
  • Потешкоће друштвених мрежа приликом уклањања садржаја када постане превише екстремистички: недовољан број запослених лица на уредничким позицијама који би се бавили проблемом. За уређивање оваквих садржаја обично је потребно морално разумевање.
  • Ефекти на јавни живот, ментално и физичко здравље: Млађе генерације нарочито брину о томе да ли ће се њихови аутопортрети на друштвеним мрежама подударати са њиховим вршњацима, или да ли ће се њихови вршњаци потрудити да одговоре на њихове поруке. Озбиљније опасности по здравље могу настати када је појединац изложен објавама које промовишу самоповређивање или самоубиство.

Као што је већ поменуто у тексту, суштина слободе изражавања или говора је откривање истине и учење од других. Али у оваквом окружењу друштвених мрежа где је продаја података, или креирање личних профила од тих података вредније од истине, ова основна људска права нису заиста применљива (Sorabji, 2021, стр. 133).

С друге стране, није свако прикупљање личних података незаконито. На пример, велика компанија за онлајн трговину може понудити нове производе гледајући нечије личне податке и склоности. Овде, црвена линија може бити продаја података другим компанијама или, као што је већ поменуто у тексту, коришћење ових података да би се нанела штета људима (Sorabji, 2021, стр. 122).

Дељење информација или креирање личних профила на интернету није нужно штетна радња. Овде је важно да будемо свесни могућих манипулација и да се одговорно понашамо када користимо интернет, као и када живимо у друштву у свакодневном животу, знајући да немамо неограничену слободу (Sorabji, 2021, стр. 172). Образовни програми као што су медијска или новинска писменост су нека од поузданих решења за подизање свести у јавности.

Квиз

Референце

Council of Europe. (1952). The European Convention on Human Rights. Strasbourg: Directorate of Information. Retrieved from https://www.echr.coe.int/documents/convention_eng.pdf.

Cunningham, J. M. (n.d.). A Brief History of Press Freedom. Encyclopedia Britannica. Retrieved from https://www.britannica.com/story/250-years-of-press-freedom.

Çelik, A. & Tonta, Y. (1996). Düşünce özgürlüğü, bilgi edinme özgürlüğü ve bilgi hizmetleri. In Tonta, Y. & Çelik, A. (Eds.). Bilgi Edinme Özgürlüğü (Freedom of Information), (стр. 1-13). Ankara: Türk Kütüphaneciler Derneği, 1996.

Government Offices of Sweden. (2015, May 17). The Constitution of Sweden. Retrieved from https://www.government.se/information-material/2013/08/the-constitution-of-sweden/.

Hugelier, S. (2011). Freedom of expression and transparency: Two sides of one coin. Jura Falconis, 47(1), 61–91.

Legal Information Institute. (n.d.). Freedom of Expression - Speech and Press. Retrieved from https://www.law.cornell.edu/constitution-conan/amendment-1/freedom-of-expression-speech-and-press.

Panday, J. (n.d.). ​​Freedom of Expression in a Digital Age: Effective Research, Policy Formation & the Development of Regulatory Frameworks in South Asia. Retrieved from https://cis-india.org/internet-governance/events/freedom-of-expression-in-digital-age.

Pickard, V. (2020). Democracy Without Journalism? Confronting the Misinformation Society. New York: Oxford University Press.

Reporters Without Borders. (2021). World Press Freedom Index - 2021. Retrieved from https://rsf.org/en/ranking.

Sorabji, R. (2021). Freedom of Speech and Expression: Its History, its Value, its Good Use, and its Misuse. New York: Oxford University Press.

UN General Assembly. (1966, December 16). International Covenant on Civil and Political Rights. Retrieved from https://www.ohchr.org/en/professionalinterest/pages/ccpr.aspx.

United Nations. (1948). Universal Declaration of Human Rights. Retrieved from https://www.un.org/sites/un2.un.org/files/udhr.pdf.

United Nations (n.d.). Universal Declaration of Human Rights. Retrieved from https://www.un.org/en/about-us/universal-declaration-of-human-rights.

van Mill, D. (2021). Freedom of speech. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Spring 2021 Edition), Zalta, E.N. (Ed.). Retrieved from https://plato.stanford.edu/archives/fall2016/entries/freedom-speech/#Aca.

Zeno-Zencovich, V. (2008). Freedom of expression: A critical and comparative analysis. New York: Routledge-Cavendish.

Препоручени извори

Cunningham, J. M. (n.d.). A Brief History of Press Freedom. Encyclopedia Britannica. Retrieved from https://www.britannica.com/story/250-years-of-press-freedom.

McDonald, A. (2015, November 5). Freedom of information. Encyclopedia Britannica. https://www.britannica.com/topic/freedom-of-information.

UNESCO. (n.d.). Freedom of Expression: A Fundamental Human Right Underpinning all Civil Liberties. https://en.unesco.org/70years/freedom_of_expression.

Weibull, L. (2020, November 25). Freedom of the Press Act of 1766. Encyclopedia Britannica. https://www.britannica.com/topic/Freedom-of-the-Press-Act-of-1766.

Препоручени видео-записи

Langton, R. (2015). What is the Point of Free Speech? https://www.youtube.com/watch?v=7vMiiMLrZuo.

Crash Course. ()2015. Freedom of the Press: Crash Course Government and Politics #26. https://www.youtube.com/channel/UCX6b17PVsYBQ0ip5gyeme-Q.